Izvori magije - Neformalna pravila ili par prijateljskih saveta

Osnovni nivo

Napredni nivo

Takmičarski deo

Dvostruka najezda

29/11/2006

"... Nekromanseri se vode jednostavnim načelom: “Ne možeš ubiti ono što nije živo”. Zbog toga su potpuno sigurni da odlazak bića na odlagalište nije i kraj igre za njega, već samo trenutni odmor..."

Tekst u celini ›››

Koja edicija Izvora vam se sviđa najviše do sada?

Tekstovi

Osnovni nivo

Pravila - Tekstovi o pravilima Izvora magije

Boo, 11/4/2006

NEFORMALNA PRAVILA ILI PAR PRIJATELJSKIH SAVETA

Iz sopstvenog iskustva i razgovora sa igračima primetio sam da neke situacije muče većinu igrača koji počinju, ali i neke prekaljene vukove. Evo kratkog pregleda nekih uobičajenih problema, i jednostavnih rešenja za njih.

Problem 1. – Vreme za razmišljanje (plavog) igrača.

Imam u ruci dva bića koja mogu odigrati u istom potezu. Odigram prvo (bolje) biće i sačekam par trenutaka, zatim igram drugo... i posvađam se sa protivnikom! Zašto? Navodno mu nisam dao dovoljno vremena za razmišljanje, a on je hteo da spreči baš onu magiju kojom sam uveo svoje prvo biće u igru! Normalno, posle toga izgubimo bar pet minuta raspravljajući se oko toga...

Da bi se izbegle nepotrebne rasprave, ovo se može jednostavno rešiti na sledeći način: dok igram svoje prvo biće, obavezno pitam protivnika: “Da li mogu da odigram ovo?” Sačekam odgovor, pa tek onda igram dalje. Nema nesporazuma, jer je plavi već dao dozvolu i ne može naknadno odlučiti da spreči tu magiju.

Problem 2. – Sprečavanje napada aktiviranjem bića.
Čest problem kada su u igri Diverzantski Odred ili Pravi Lutkar. Protivnik kontroliše jedno od ovih bića, a ja napadam. Onda protivnik izjavljuje da želi da mi aktivira neko od bića kojima sam već napao! Oboje znamo da je zakasnio sa tim, ali protivnik tvrdi da mu nisam dao dovoljno vremena da razmisli koje biće želi da mi aktivira i tako ga spreči da napadne... Ovo je takođe lako rešiv problem: pre nego što napadnem, najavim da sledi faza borbe i pitam protivnika: “Želiš li nešto da preduzmeš pre mog napada?” Protivnik ima dovoljno vremena da mi aktivira neko biće ako tako želi. Kada posle toga napadnem, protivnik više ne može da mi aktivira biće koje već napada.

Problem 3. – Glavna faza posle borbe.

Prijatelj koji često igra turnire tvrdi da još uvek nije naišao na igrača koji koristi drugu glavnu fazu (posle borbe). Imali smo čak i par predloga nekih igrača da izbacimo ovu fazu kao “nepotrebno usporavanje igre”. Da li je baš tako?

Ukoliko biće nema Ubrzanje ili neku sličnu osobinu koja radi čim ono uđe u igru, ne postoji nijedan razlog zašto bih ga odigrao pre borbe! Druga glavna faza mi otvara razne taktičke varijante. Na primer, mogu odlučiti da odigram neko iznenađenje u toku borbe. Ako se za tim ne ukaže potreba, posle borbe i dalje mogu odigrati isto biće koje sam želeo da odigram i pre borbe. Čak i kada nemam iznenađenja u ruci, ne moram to pokazati protivniku. Blefiranje je deo taktike! Možda neko moje biće neće biti blokirano samo iz razloga što su svi moji izvori slobodni u trenutku kada napadnem. Čak i ako držim par najglupljih karti u ruci, potrudiću se da ih držim sa ledenim osmehom. Dok ne probate, nećete verovati koliko puta ovo upali!

Problem 4. – Pretpostavka da protivnik zna sve što i vi.

Ovo je jedan od problema boljih igrača, koji jednostavno ne mogu da shvate da neko ne vidi svoju sigurnu pobedu. Jedan od najboljih primera je Čuma, crna promena koja nanosi štetu svim bićima i svim igračima. Ova šteta se nanosi u koracima od po 10 za svaku crnu manu, ali igrači uglavnom Čumom pokušavaju da reše protivnikova bića, ne razmišljajući da usput mogu rešiti i partiju. Koliko puta mi se desilo da protivnik ima Čumu, više života od mene, i dovoljno slobodnih izvora da me dokusuri, ali da to ipak ne uradi jer bi pritom “spržio” i svoja bića. A minut pre sam razmišljao da mu predam partiju...

Ovo nije klasičan problem, ali predstavlja dobar savet: nikada ne očekujte da protivnik vidi sve. Izvori su strateška igra, u kojoj pobeđuju igrači koji najbolje igraju, a ne igrači koji imaju najbolje karte (iako je i dobar špil bitan faktor pobede). Ako vi vidite opciju koja protivniku donosi pobedu, ne mora da znači da će je i protivnik videti. Zadržite dah, sačekajte, i pobedite ga ako vam se ukaže prilika. Nakon toga mu možete objasniti gde je pogrešio. Budite sigurni da takve greške više neće ponavljati.

Problem 5. – Panika.

Postoje neke karte koje predstavljaju nerešiv problem za neke špilove. Često se dešava da crni, nakon što vidi Vrelinu u igri, preda partiju. Isto važi za crvenog i Beli Zid... Čak i kada ne predaju, primetan je neobjašnjiv pad u njihovoj igri. Naravno da na kraju i izgube sa takvim stavom.

Ovde mogu reći isto što je velikim umirujućim slovima ispisano na koricama jedne knjige: bez panike! Ako u igri postoji nerešiv problem, ne znači da je i partija izgubljena. Hladna glava i čeličan pogled, uz mozak koji radi punim kapacitetom, znače da i dalje možete pobediti protivnika pre nego što stvari postanu zaista opasne, ili iskoristiti neku njegovu grešku i preokrenuti partiju. Ovakva pobeda ostaće vam u sećanju mnogo duže nego bilo koja druga!