Opremi, promeni i napadaj
12/02/2006
"... Glavna i osnovna stvar prilikom sastavljanja nekog špila je, naravno, da imate početnu ideju o tome šta vaš špil treba da sadrži i na koji način da porazi protivnika..."
Za Izvore ste čuli:
Tekstovi
Osnovni nivo
Magija Izvora - Magični svet igre Izvori magije
Atrian, 24/3/2006
TALANSKA ŠUMA
Po tome kako bi zamro šum pergamenata i zvuk sa usana, znali ste da je Vlacislav ušao u teatar. Svakom učeniku Strigijskog Univerziteta bi na početku rekli: “Učite marljivo i poštujte starije. Posebno poštujte Striboga, jer vam samo on može pomoći ako padnete u nemilost Vlacislavu”. Seda prilika za katedrom je sredila svoje beleške i pogledom prešla preko učenika koji su bili mirni kao vreme pred oluju. “Izvadite pergamente i pripremite mastionice, danas učite o Volosovoj zemlji - Talanskoj Šumi.”
“Talanska šuma se nalazi na jugu i najveće je pošumljeno prostranstvo na ovim prostorima. Za nju se slobodno može reći da je okružena vodom pošto je sa tri strane okružuje nemirno more, a na severu je Bela reka odvaja od Perunove kraljevine. Živalj Talanske šume je raznovrstan, i smatra se da najviše životinskih vrsta obitava upravo tamo. Najveći deo populacije čine vile i njihovi plodovi ljubavi sa ljudima – vilenjaci, koji po prirodi stvari teže da budu tamo. Međutim, ne dajte se zavarati. Iako se u većini zemalja životinje koriste za rad i ishranu, one u Šumi imaju drugačiji položaj. One se tamo smatraju ravnopravnim sa svim ostalim stanovnicima!” Tihi žamor čuđenja preplavi teatar, na šta se krajičak predavačeve usne izvi u nagoveštaj samozadovoljnog osmeha.
“Ha, pa tome se ne treba čuditi, dragi moji! Koliko puta mi se desilo na lutanju šumom da mi neki vragolasti majmun ukrade torbu i upropasti višenedeljno istraživanje, ili da mi neki od čuvenih Vesninih cvetova, nazvanih po boginji proleća, pruži svoj nektar da se okrepim. Mada, iako postoji veliki broj druželjubivih i prijatnih bića, Talanska šuma je dom nekima od najbrutalnijih i najvećih zveri. Prirodne Stihije koje žive u srcu šume besnije su od Besomara i veće od najvećih nemani koje lutaju našim morima.”
“Rekao sam vam da su životinje ravnopravne sa 'razumnim' bićima, zato što u Talanskoj šumi važi nepisani zakon koji se nigde drugde ne primenjuje. Naime, poštuje se Volosova volja da svi žive neometano od strane drugih i da svi poštuju zakone prirode. Upravo to predstavlja najveći problem za naše Veće, jer jednostavno ne postoji neka upravna vlast sa kojom bi se moglo pregovarati. Svaka naseobina je za sebe, i što je još gore, svaki vilenjak u njoj je samo sebi i Volosu odgovoran. Iako postoje neke osnove hijerarskijske strukture, oni uglavnom puštaju da sve ide prirodnim tokom i samo se njemu mogu povinovati, mada... ako postoji ijedna osoba koju su svi oni spremni da saslušaju, to je druid Mihai.”
“Sada ćemo se vratiti malo u prošlost Šume, što biste mogli zapisati na posebnom pergamentu... Pre oko 1000 godina, digla se strašna vojska sa Ukletija. Njih je vodio stari Grof Tepeš, i krenuli su u rat protiv vilenjaka. Zastali su na ivici šume. Devet dana i devet noći su crni čarobnjaci i vešci bajali i na kraju su čak i krvlju Grofovom zapečatili vradžbinu koja je počela da izjeda šumu. Drveće se sušilo, cveće je venulo, vilenjaci i ljudi kopnili su bez ikakvog vidljivog razloga. I ma koliko se vilenjački borci trudili, nisu mogli da zaustave nevidljivu plimu smrti, koja je dobijala rat, čak i bez prisustva Crnih Legija, koje su nastupale za njom skoro bez ikakvog otpora.”
“Kada je sve izgledalo izgubljenim, istupio je budući osnivač reda Svete Šume – druid Mihai. Stegao je laktove ostalih druida, prikupljajući hrabrost za beznadežnu misiju koju je preuzeo na sebe. Pouzdano se zna da je potpuno sam krenuo u logor Tepeša, dok su vilenjaci tužno pevali za njim.”
“Iako potonji događaji nisu pouzdano dokazani, naše informacije kažu da se Mihai lično i svojevoljno žrtvovao da bi raščinio zlu magiju i tako spasao šumu. Ubrzo posle toga su vilenjaci uspeli da oteraju crnu vojsku sa svog tla, i mir se vratio u divljinu. Tada je navodno sam Volos darivao Mihaia, vrativši ga iz zemlje mrtvih, i njegov život i njegovu snagu je podelio sa snagom Šume. Bilo ovo tačno ili ne, Mihai je sada opšteprihvaćeno otelotvorenje Šume koje hoda, i kao takav je on poznat svakom biću u šumi, i niko mu od njih neće nažao učiniti, a svi će rado položiti svoj život za njega. Veruje se čak da Mihai, od tada poznat kao Večni, govori jezicima svih živih bića, i da mu je lično Volos poklonio dar Nemuštog jezika koji mu to omogućava.”
“Ne menjajte pergamente, nastavljamo sa vilenjačkom istorijom. Pre oko 200 godina, Kralj Bodin je napravio dogovor sa Mihaiem, da zajedno izgrade niz utvrđenja koja će ih štiti od crne najezde. Utvrđenja su podignuta na zajedničkoj granici Šume i kraljevine, po ugledu na arhitekturu misterioznog Skrivenog Zamka koja poštuje sklad između prirode i reda. Međutim, ljudi su postepeno počeli da krče šumu da bi imali više mesta za zgrade, da bi imali ogrev... Vilenjaci su ih molili da koriste samo staro, umiruće drvo, da vode računa o balansu... Molili su uzalud, jer ljudi, kao i obično, nisu slušali. U jednom trenutku, svi podanici Volosovi su se povukli, i zauvek zatvorili svoje granice za Perunove sluge. Sadašnji Kralj pokušava da obnovi istorijski prijateljske odnose sa Šumom, ali koliko mi znamo još uvek mu ne polazi za rukom. Svi stanovnici Šume se klanjaju Prirodi kao vrhovnom principu i ustrojstvu, i uvek prate njene zakone, dok ljudi poštuju samo pisani zakon čoveka.”
“Svaki pripadnik razumne šumske rase trudi se da bar jednom u svome životu ode do hrasta u kome, kako oni veruju, Volos živi. Takođe, kada sahranjuju svoje, uz njih uvek stave jedan žir, verujući da će drvo koje izraste iz njega sadržati duh preminulog. Pomenuti red Svete Šume sastoji se od tajnog, ali uvek jednakog broja druida, i oni se staraju da se zakon Šume svuda sprovodi i takođe su njeni najvatreniji branioci. Oni koji se iniciraju u red, idu na poluostrvo Bujan, nekadašnje ostvo Vesnino, koje je zemljouzom neraskidivo povezano sa ostatkom Šume, i tu treba određeno vreme da prežive samo od onoga što im priroda sama da. Kada se vrate u Šumu bivaju priznati kao punopravni druidi Reda, i zauzimaju upražnjeno mesto koje ih uvek čeka, jer se sama priroda stara o tome.”
“Svi znate da se zaoštrava situacija na istočnim granicama i da čak i jug nije više siguran kao što je nekad bio, jer se tamo novi Perunov steg vijori, i naš Savet pokušava da stupi u kontakt sa Mihaiem i druidima iz Reda, sa ciljem sklapanja saveza. Dobro pišite, učenici moji, dobro pišite, a još bolje pamtite, jer se mračno vreme nadvija nad naše zemlje, i lako se može desiti da sve u plamenu bukne, a tada će znanje biti sve što imate...”
“Nego, da vas ne strašim, za sutra pripremite dovoljno pergamenata, jer radimo Dajbogove planine, a u ponedeonik ću vas propitivati, pa se dobro spremite!” I, nakon ovih reči, profesor Vlacislav se okrete i napusti teatar, dok su se krajevi njegove plave odore trudili da održe korak sa njim.